четвртак, 13. децембар 2018.

SREBRO - PRIMENA

U istoriji najčešća i najvažnija upotreba srebra bila je izrada vrednosnih predmeta, najviše srebrnih kovanica kao platežnog sredstva. U antici i srednjem veku za izradu kovanica koristili su se samo srebro, zlato i bakar odnosno bronza

Najčešće je vrednost kovanice odgovarala vrednosti tog metala. U 17. veku u Sarajevu kovane su osmanlijske akče sultana Murata IV iz 1623. godine, a sam naziv akča je izveden iz turske riječi ak - beo, tako da bi akča značila sitni beli novac.
Neposredno pre početka Drugog svetskog rata, u Kraljevini Jugoslaviji puštene su u opticaj srebrne kovanice nominalne vrednosti 20 i 50 dinara sa likom mladog jugoslovenskog kralja Petra II.
U Nemačkoj sve do 1871. godine u opticaju su bile srebrene kovanice (Taliri), valuta koja je bila pokrivena srebrnim standardom. Nakon 1871. godine zamenjen je zlatnim standardom. Razlog za primenu ovih plemenitih metala kao sredstva čuvanja vrednosti su njihova retkost i trajnost. 
Pribor za jelo, nakit, provodnik...
Tek u moderna vremena počele su se kovati kovanice od drugih metala kao što su gvoždje, nikl i cink, čija je vrednost metala bila niža i nije odgovarala nominalnoj vrednosti kovanice. Danas se srebro koristi za izradu posebnih numizmatičkih kovanica, povodom nekih godišnjica, proslava i slično.
Srebro je, pored zlata i dragog kamenja (dijamanata i drugog) najvažniji materijal za izradu nakita. Vekovima se srebro koristilo za skupoceni i trajni pribor za jelo (srebreninu) i sakralne predmete. Na nakitu, šipkama i verskim predmetima, ako je navedeno, može biti otisnut pečat o čistoći i sadržaju srebra. Prodaja srebrnog nakita uvek je bila aktuelna i imala zaintersovane kupce. Nakit je povoljan, a vredan i jednostavno - lep i otmen.


Srebrne medalje u mnogim sportskim takmičenjima, poput Olimpijskih igara, su nagrada za postignuto drugo mesto u takmičenju. To je iz razloga što se srebro tradicionalno smatra kao drugi po vrednosti plemeniti metal nakon zlata. 
Međutim, danas se zlatna medalja proizvodi od 92,5% srebra pozlaćena sa 6 grama čistog zlata. I u drugim oblastima, pojam srebrni označava drugu po važnosti nagradu, odličje ili oznaku uspešnosti. Srebro je cenjeno i u industriji muzičkih instrumenata, jer zbog svoje gustoće daje lep, topli ton, a pored toga se može lako i obrađivati.
Srebro ima najveću električnu provodljivost od svih metala, pa ima veliku provodljivost toplote i izražene osobine refleksije svjetlosti. Zbog tog je našlo primenu u elektrici, elektronici i optici. Mogućnosti refleksije staklenih ogledala se zasnivaju na hemijskom posrebravanju staklenih ploča. Ovaj princip se koristi i za izradu optičkih svetlosnih ili toplotnih reflektora. Suspenzija srebrenog praha u lepku koristi se za električna i termička spajanja.
Srebro se koristi i kao dodatak prehrambenim namirnicama i označava E-brojem E 174. Uglavnom se koristi kao preliv na slatkišima poput pralina i likera. Soli srebra boje staklo i emajl u žuto.
Izvor: Vikipedija/Pilsabej

Нема коментара:

Постави коментар